Vesti

04 Mart 2015, 13:04

Predstavljen Program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda


Beograd, 4. marta - Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja predstavila je danas, uz prisustvo premijera Aleksandra Vučića, predstavnika međunarodnih institucija, EU, diplomatskog kora i zemalja koje su pomogle Srbiji posle katastrofalnih poplava, Nacionalni program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda.

 

Cilj Nacionalnog programa jeste izgradnja adekvatnog dugoročnog sistema upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda u zemlji, na kome bi različite institucije sarađivale i zajedno radile na smanjenju rizika i efikasnijem reagovanju na nepogode.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je, kada je reč o elementarnim nepogodama, vlada čvrsto opredeljena da više nego dosada radi na merama prevencije i time obezbedi drugačiju i sigurniju budućnost za generacije koja dolaze. Srbija želi da razmišlja unapred i pravi planove unapred, istakao je predsednik vlade i naveo podatak da je svaki dinar uložen u prevenciju jednak sedam dinara koji se troše na obnovu. 

Prema njegovim rečima, Srbija je na godišnjem nivou gubila 130 miliona evra zbog poplava, na suše još više, a prošle godine su katastrofalne poplave koštale 1,7 milijardi evra.

"Pametnim i ozbiljnim ponašanjem uspeli bi da obezbedimo da stvari postavimo drugačije i da možemo tu štetu uvek i unapred predvidimo barem delimično. Po prvi put Srbija napušta princip „lako ćemo“ i u nekoliko decenija preuzima princip da nešto spreči, a ne da leči“, naglasio je Vučić.

Direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Marko Blagojević predstavljajući program prisutnima je istakao da se on sastoji od šest komponenti, od kojih je prva izgradnja i razvoj institucija. To je, prema njegovim rečima, nulti korak i korak koji će prožimati sve druge komponente.

Druga komponenta je identifikacija i praćenje rizika od elementarnih nepogoda, koja predviđa pravljenje mape plavljenja, da budemo spremni sledeći put kada se dogode poplave i znamo kada i na koji način će plaviti.

Programom je predviđen sistem za rano upozoravanje. Strukturne i nestrukturne mere su takođe nešto čemu će biti posvećen program, jer se mora videti, kako je dodao, koliko je potrebno menjati domaću praksu.

Blagojević je ukazao da je potrebno raditi aktivno na prevenciji u smislu obezbeđenja investicija za nove infrastrukturne projkte zaštite od poplava, klizišta i drugih pretnji koje dolaze od prirode. 

 

Program, kojim će najpre upravljati Kancelarija, kako je naglasio, sačinjen je u saradnji sa najboljima u svetu.

"Hoćemo prvi put da se bavimo prevencijom. Puno resursa je investirano u obnovu upravo infrastrukture zaštite. Potrebni su novi mehanizmi i infrastruktura", podvukao je on dodajući da je neophodno da imamo jedan sistemski pristup, da razumemo kojim smo rizicima izloženi.

"Moramo da imamo sliku visoke rezolucije svih rizika kojima je Srbija i njeno stanovništvo izloženo“, podvukao je Blagojević, dodajući da jačanje prevencije podrazumeva razumevanje i dobro poznavanje rizika.

On je ukazao da je tokom prošlogodišnjih poplava pokazana na delu solidarnost, i da je pomoć stizala sa raznih strana, te da posao ne bi mogao biti urađen bez donatora koji su doprineli da možemo da kažemo da je obnova u poodmakloj fazi i da možemo da se bavimo prevencijom.

U prevenciji je potrebno da se institucije koje rade svoj posao odlično uvežu u jedan sistem, kazao je Blagojević.

Poplave koje su se dogodile u maju nisu jedine koje smo imali prošle godine, podsetio je on dodajući da je tokom 2014. retko koji mesec prošao da makar jedan deo zemlje nije bio pogođen poplvama. Tokom leta smo čak imali i tornado u Lazarevcu, a juče i zemljotres, podsetio je Blagojević dodajući da je godišnja šteta koju poplave nanose Srbiji u proseku 130 miliona evra.

Istovremeno je ukazao da suše godišnje nanose štetu u visini od 500 miliona evra Srbiji, čime su one, u poređenju sa poplavama, ogroman gubitak, ali da suše i poplave treba posmatrati integrisano, i tako im pristupiti u primeni Programa.

Ambasador Švajcarske Žan Danijel Riš istakao je da je svet, usled klimatskih promena sve češće suočen sa elementarnim nepogodama, i da će to tako biti i u budućnosti. Prema njegovim rečima 1980. je zabeleželno 39 većih poplava u svetu, a 2011.bilo ih je, prema izveštaju UN, više od 150. Riš je ocenio da to najbolje pokazuje da je u protekle četiri decenije rizik od poplava postao sve veći.

"Treba da budemo pripremljeni za godine koje dolaze. Najbolji način za pripreme je koordinisan pristup, a Nacionalni program je dobar pristup tome“, podvukao je on.

Riš je ocenio da je dobar signal što je mandat Kancelarije produžen, i da je neophodna regionalna saradnja.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport kazao je da su prošlogodišnje poplave pokazale da one ne poznaju granice. Prevencija od nepogoda, prema njegovim rečima, može efektivno biti sprovedena samo na regionalnom, ali i kontinentalnom i globalnom nivou.

Klimatske promene, kako kaže, zahtevaju masivne međunarodne napore, a EU i zemlje članice pojedinačno imaju značajnu odgovornost u prevenciji rizika. On se složio sa konstatacijom premijera Vučića da svaki uloženi dinar u prevenciju vredi sedam dinara bavljenja posledicama.

Devenport je ukazao da EU ima pravilnik za prevenciju od elementarnih nepogoda, i da je u fokusu IPA 14 fondova baš ova oblast.

Koordinator UN u Srbiji Irena Vojačkova-Solorano je ukazala je na ključne momente koji opisuju novo razmišljanje u suočavanju sa poplavama. Prvo je da predstavljaju pitanje razvoja jedne zemlje, jer neka od tih nepogoda može višedecenijski rad da uništi i treba razmišljati o tome da taj razvoj u trenutku može biti ugrožen.

Klimatska promena nije samo novi rizik, već menja pravila igre, smatra ona.

Vlada treba da bude ključni faktor u prevenciji i upravljanja rizicima elementarnih nepogoda, istakla je Vojačkova-Solorano dodajući da je potrebno dugoročno razmišljanje i obezbeđenje potrebnih finansija.

Ona je pohvalila premijera i Vladu Srbije za delovanje u cilju brzog, efikasnog i transparentnog oporavka od poplava. Poručila je da će pomagati Vladi Srbije, i da je predstavljanje Programa samo prvi korak ka tome, te završila izlaganje uz poruku da Srbija može računati na pomoć UN.

Direktor za jugoistočnu Evropu, Evropu i Centralnu Aziju Svetske banke Elen Goldstajn se pohvalno izrazila o svemu onome što je Srbija učinila u obnovi šteta od prošlogodišnjih elementarnih nepogoda. Ona je ocenila da je Nacionalni program mnogo važan korak u prevenciji od budućih nepogoda.

Kako je navela omogućiće još bolju korodinaciju vlade i njenih agencija, kao i svih drugih koji u tim procesima učestvuju.