Vesti

07 April 2016, 22:07

Osigurajte se, nadoknada štete nije posao države


Dve godine nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju, broj osiguranih koji je i tada bio svega dva odsto, danas je još manji, izjavio je danas direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević koji je poručio da je potrebno jačati svest o neophodnosti osiguranja imovine i useva.

On je istakao da država može da pomogne, ali da ne može da nadoknadi ukupnu štetu.

"Država se ne bavi nadoknadom štete i ne treba to da radi. Država jeste uvek priskakala u pomoć i uvek će svima koji su pogođeni, bilo u poplavama ili drugačijoj elementarnoj nepogodi, da pomogne, ali nikad ne može da bude ravna šteti. Nadoknadom ukupne štete se bave osiguravajuće kuće", rekao je Blagojević novinarima nakon okruglog stola "Osiguranje - jedina održiva garancija nadoknade štete", koji je održan u Privrednoj komori Srbije.

On je naveo i da je šteta od poplava iz 2014. iznosila 1,7 milijardi evra, a da je država uspela da obezbedi pomoć za 21.000 porodica, sa sumom od blizu 50 miliona evra.

"Tada smo imali te pare, a pitanje je da li ćemo ih imati ponovo ako se takva situacija ponovi. Sada smo za poplave iz marta obezbedili pomoć u iznosu od 290 miliona dinara i za porodice čiji su stambeni objekti oštećeni, ali i za privredu i poljoprivredu, ali mi ne možemo da nadoknadujemo štetu, to je posao i jedino može da bude posao osiguravajućih društava", ponavlja on.

Blagojević ističe da je broj osiguranih 2014. bio ispod dva odsto, a dve godine kasnije, danas je još manji.

"Nemam odgovor na pitanje zašto je to tako. Jesmo bezbedniji nego 2014. i spremniji, ali nismo dovoljno ni spremni ni bezbedni. Do toga nas dele godine i stotine miliona evra investicija", rekao je Blagojević i naglasio da je jedno od rešenja transfer rizika na osiguravajuća društva.

Savetnik u Udruženju za bankarstvo i osiguranje PKS Vladimir Đorđević navodi da je navika građana da se svesno oslanjaju na državu, a to, kako ističe, mora da se menja.

"Rizik od elementarnih nepogoda mora da se prebaci sa države na osiguranja i građane. Osiguranje od poplava je dopunski proizvod s razlogom, jer ne treba svakome", rekao je on.

Upitan da komentariše mali broj osiguranih u Srbiji, on je rekao da, doneti odluku o osiguranju zavisi od mnogo faktora.

"Kad se dese poplave, svi koji nemaju osiguranje žale što ga nemaju, a kad poplave prođu, kažu ok, bile su prošle godine, neće valjda ponovo. U krizi i mogu da razumem da građani smanjuju troškove, ali razgovorom sa njima moramo da im objasnimo osiguranje nikako nije trošak", rekao je Đorđević.

Aleksandra Beljić iz Unika osiguranja navodi da je tek 10 odsto građana osiguralo imovinu u Srbiji, a od njih 20 odsto osigirava se od elementarnih nepogoda, i poručuje da osiguravajuća društva moraju sa državom da rade na povećanju svesti i promociji osiguranja.

"Sve su učestalije elementarne nepogode, pa mora da postoji sistem države i osiguravajućih društava. Uvek će postojati određen broj ljudi kojima će država morati da pomogne, ali zajedničkom promocijom i merama države i industrije osiguranja moramo da povećamo broj osiguranika, jer je to u interesu i države i građana, a i osiguravajućih društava.

Ona ističe da je u francuskoj 75 odsto domaćinstava osigurano, u Turskoj i Rumuniji 50 odsto.

Beljić je rekla da je Unika posle poplava 2014. isplatila tri miliona evra osiguranicima. Ona je objasnila da su cene osiguranja prilagodene tržištu, pa je za stan od 50 kvadrata osiguranje od osnovnih rizika 12 evra godišnje.

 

Izvor: Tanjug