Vesti

23 Novembar 2017, 19:23

Investiranjem u otpornost do smanjenja rizika od katastrofa


U Beogradu je danas otvorena konferencija "Ulaganje u otpornost društva", uz poruku ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović da je u današnje vreme gotovo sve rizik i da se društvo mora dobro pripremiti uz prevenciju i dobru informisanost.

„Mnogo toga ulaganjem nećemo sprečiti, ali ćemo smanjiti troškove oporavka i rekonstrukcije“, poručila je Đukić Dejanović koja je i šefica međuresorne vladine Radne grupe za sprovođenje ciljeva održivog razvoja.

 



Kako je rekla, kada se govori o otpornosti na katastrofe, prvo se pomisli na elementarne nepogode koje svakodnevno pogađajaju neke delove sveta i u tom smislu podsetila da su Srbiju 2014. godine zadesile velike poplave, koje su pogodile 22 odsto stanovništva, i pričinile štetu od 1,7 milijardi evra.

Govoreći na otvaranju konferencije, zamenica stalne predstavnice UNDP u Srbiji Steliana Nedera istakla je da je cilj da se krhka društva pretvore u otporna.

„To je fokus saradnje u Srbiji, naučena lekcija pretočena u konferenciju poput ove. Ključna reč je otpornost zajednica i društava na ekstremne prirodne katastrofe i one izazvane ljudskom rukom“, istakla je ona.

Podsetila je da su izazovi danas daleko veći i da je broj katastrofa daleko veći nego osamdesetih godina prošlog veka - takoreći, udvostručio se, a šteta je iznosila 100 milijardi dolara.

Navela je da je nije došlo do smanjenja emisije štetnih gasova, te da će do 2100. godine temperatura povećati za 3 stepena, što bi moglo da ima katastrofalne posledice - suše, erozije, poplave.

„Sada više ne možemo da smanjimo temperature, ali možemo da se prilagođavamo - da radimo na otpornosti zajednica i smanjujemo njihovu izloženost i ranjivost, a za to je potrebno partnerstvo“, podvukla je ona.

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević rekao je danas da je Srbija posle poplava 2014. naučila lekciju i iskoristila razvojnu priliku iz velike nesreće koja ju je zadesila.

On je rekao da je nakon poplava učinjeno puno i na obnovi i na unapređenju čitavog sistema, imali smo velika ulaganja u jačanje preventivne infrastrukture, a obnovljeno je preko 100 javnih objekata kako bi u slučaju neke buduće priorodne katastrofe bili otporniji.

„Svesni smo da obnova nije dovoljna bez razvojne komponente“ , rekao je Blagojević, „Ojačana je preventivna infrastruktura, a javni objekti obnavljani su da budu otporniji. To nije bio samo proces obnove već ogroman razvojni projekat“, rekao je on, podsetivši da je ubrzo nakon poplava usvojen Nacionalni plan za delovanje u slučaju prirodnih katastrofa i usvojen Zakon o obnovi.

„Izgrađen je sistem da se obnovom upravlja na smislen sistemski način, a kroz aranžman sa Svetskom bankon obezbeđenja su i finansijska sredstva za neki takav budući slučaj. I da sve to funkcioniše pokazalo se tokom daleko manjih poplava 2016. Ono za šta nam je 2014. bilo potrebno 3 meseca sada je rešavano za 3 nedelje“, rekao je Blagojević.

Kako kaže, Srbija je iskoristila razvojnu priliku iz velike nesreće koja ju je zadesila. Prema njegovim rečima, rezilijentnost (otpornost) je neophodnost, a ne stvar mode.

„Nema održivog razvoja bez te komponente ugrađene u njegov temelj. Siguran sam da smo naučili lekciju. Promenjen je način razmišljanja. Savršeno nije, ali da je bolje - da. Za znatno bolje potrebno je mnogo više vremena i para, a toga nikad nema dovoljno. Ipak svaki dan činimo neki korak napred“, istakao je Blagojević.

On je takođe naveo da poplave nisu jedini rizik sa kojim se Srbija suočava - 30 odsto teritorije je pod rizikom od klizišta, a tu su i grad, ledene oluje, zemljotresi.

Suša, kako kaže, je poseban problem, a u proseku šteta od suše je višestruko veća od one koju načine poplave.

Predrag Marić načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije je rekao da je nakon poplava 2014. godine drugačiji odnos i svest ljudi o rizicima, da se podiže kvalitet života, te da će uz konstantno finansiranje sistema ići u dobrom smeru.

„Sada je došao trenutak da iznedrimo i guramo novi Zakon o smanjenju ruzika od katastrofa i upavljanje vanrednim situacijama sa idejom da menjamo svest ljudi, kada je reč o preventivi, a ne samo o reagovanju“, rekao je Marić.

On je dodao da će finalna javna rasprava o tom aktu biti održana 29. novembra u Beogradu, nakon čega očekuje da taj propis dalje ide u procedure.

Učesnici panela „Otpornost na prirodne katastrofe“ istakli su važnost edukacije društva u celini, postojanja baze podataka i regionalnog planiranja, odnosno međunarodne pomoći.

Načelnik Sektora za civilnu zaštitu i humanitarnu pomoć Crne Gore LJuban Tmušić rekao je da je u završnoj fazi Strategija za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa u narednih šest godina.

„Do kraja godine Crna Gora će tu Strategiju imati. Smatram da posebnu pažnju treba pokloniti aktivnostima multisektorskog prostornog planiranja što je ključno za prevenciju“, rekao je on.

Danijela Božanić, šefica Odseka Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, inače po zanimanju meteorolog i bavi se klimatskim promenama, ističe značaj adaptacije, odnosno pravovremenog i efikasnog reagovanja na prirodne katastrofe. „Smatram da država ima kapacitete ali oni možda nisu dovoljno iskorišćeni. Reagovanje ne znači reagovanje jedne opštine već je potreban širi pristup i regionalno planiranje“, ističe ona.

Konferenciju organizuju UNDP Srbija sa Regionalnim centrom u Istanbulu, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije i Beogradski fond za političku izuzetnost.

Učesnici skupa, čiji je medijski partner agencija Tanjug, govoriće i sutra o tome kako ulaganje u otpornost smanjuje troškove obnavljanja i ponovne izgradnje u slučajevima elementarnih i drugih katastrofa, i kako jača kapacitete, ljudske i imovinske resurse i sistem upravljanja u situacijama potencijalnih budućih šokova i pritisaka.