Осигурање олакшава опоравак

Говорећи на скупу "Нови финансијски инструменти и механизми управљања ризицима од природних катастрофа" у организацији Канцеларије и Сталне конференције градова и општина, Благојевић је рекао да је осигурање од елементарних непогода тема о којој мора да се разговара. 

Он је навео да је, иако тема обавезног осигурања "још није на столу", важно развијање свести и информисаност грађана о њеном значају. Он је прецизирао да осигурање објеката грађанима може помоћи да уз помоћ коју држава даје, добију и новац и за надокнаду штете.

"Иако то сада није тема, ми можемо да радимо на јачању свести људи о значају осигурања и користи које од њега проистичу. То не значи да сада не треба да причамо о томе, јер није поента осигурања да се држава растерети трошка, напротив, држава треба и даље да помаже људима у таквој ситуацији и покаже солидарност и свакако ће помагати и у будућности", поручио је Благојевић.

Осигурање, додао је треба да послужи да угрожени добију надокнаду штете, односно да буду у прилици да имају довољна средства да надокнаде све што је уништено и оштећено у елементарној непогоди, објаснио је Благојевић.

Он је навео да је цена премије осигурања кућа које су изграђење након прошлогодишњих поплава од 30 до 60 евра годишње у зависности од квадратуре.

На скупу у Хотелу "Ин" у Београду речено је и да је свега два одсто објеката оштећених током поплава прошле године било осигурано пре непогоде.

Благојевић је казао да ако је 2014. година била година обнове, онда је ова година, 2015. година превенције. Он је нагласио да је огроман новац је уложен у обнову, а већи део тог новца је отишао на обнову добара које је било могуће осигурати, рекао је он.

Укупна помоћ у новцу, радовима и материјалу ће износити око 60 милиона евра, а само новчана помоћ коју је влада дала преко Канцеларије износи око 40 милиона евра до сада. У зидање нових кућа биће уложено око 6-7 милиона евра. Укупна помоћ пољопривреди је негде око 11 милиона евра, а помоћ привреди око 500 милиона динара, рекао је он.

То су све добра која је било могуће осигурати. Они би сви добили помоћ али би осигурање учинило опоравак много лакшим, рекао је он.

Генерални секретар Сталне конференције градова и општина Ðорђе Станичић је рекао да је СКГО препознао да је неопходно бити удружен и радити на превенцији.

Морамо да будемо упућени у то како да будемо проактивни а не само да тражимо помоћ, рекао је он и оценио да постоји свест у региону да морамо да се организујемо.

Станичић је истакао да би средства која су на располагању локалним самоуправама могла да буду другачије распоређена И да се троше на превенцију и да је битно увести осигурање од елементарних непогода. 

 

Државни секретар у Министарству финансија Срђан Кокотовић рекао је да да је циљ да се дође до одрживог решења за управљање ризицима истичући да је финансијска заштита битна и за грађане и за привреду, али и због заштите самих јавних финансија.

Прелиминарне анализе штете услед поплава прошле године у 24 општине у Србији износе 1, 5 милијарди евра од чега се 600 милиона евра односи на саму имовину, а 900 милиона на пропуштене привредне активности.

То су високи износи, казао је Кокотовић додајући да су у поплавама највише биле погођене области грађевине, саобраћаја, енергетике, као и пољопривреде које су веома значајне привредне области.

Све је то допринело и паду БДП казао је Кокотовић и додао да увођење осигурања за сада није обавезно, али да ће се размотрити сви пројекти и иницијативе који то имају за циљ како би се унапредио систем.

Директор Канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен рекао је да временски екстреми постају све учесталији и да то забрињава јер имају последице на сваки сегмент живота .

Ако нешто не урадимо по том питању, то значи да чинимо само медвеђу услугу земљи, рекао је он. Како је казао Верхеијен, важна је превенција и да се створе механизми заштите и ублажавања ризика.

Иначе, како би указала на проблем слабе заступљености осигурања у случају елементарних непогода и природних катастрофа у Србији и другим земљама Балкана, Светска банка је иницирала програм "Пројекат осигурања ризика у случају елементарних непогода за југоисточну Европу у Кавказ".

У циљу спровођења пројекта основана је група Европа РЕ као посебан модел сарадње између држава у региону, међународних институција и приватног сектора.