Вести

22 Април 2015, 16:22

Трибина “Како се суочити са последицама климатских промена?


Недељник "Време" и Фондација "Хајнрих Бел" поводом Дана планете Земље, 22. априла, организовали су трибину под називом “Како се суочити са последицама климатских промена?" - Поплаве, урбанизам, пољопривреда, енергетика, економија.

Директор Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја Марко Благојевић рекао је на трибини да ће Србија за санацију последица катастрофалних прошлогодишњих поплава на крају имати расположиву свега трећину суме од 1,7 милијарди евра, колико износи укупна штета. 

Највеће поплаве у последњих 120 година, погодиле су две трећине општина у Србији и 1,6 милиона људи, а до сада је близу 20.000 породица добило помоћ у новцу за оштећене стамбене објекте, у износу од 4,7 милијарди динара, казао је Благојевић.

Он је на трибини "Како се суочити са последицама климатских промена", рекао да ћемо ускоро моћи да користимо и средства из Фонда солидарности ЕУ.

Та средства могу да користе земље које претрпе штету чији је износ 0,6 одсто бруто-домаћег производа (БДП), а штета у Србији је осам пута већа и достигла је 4,8 одсто БДП, прецизирао је Благојевић.

"Фокусирали смо се на ПОТРЕБЕ, а не штету и помогли пре свега људима чије су куће оштећене или срушене у поплавама, и одмах након тога ушли у обнову инфарструктуре за заштиту од поплава", рекао је Благојевић.

Он је, сумирајући резултате до сада урађеног, казао да су сазидане 224 нове куће, 164 породице су добиле новац за нову кућу уместо зидања нове куће где зидање није било могуће.

На 97 локација или је завршено или ће брзо ускоро бити завршени радови за санацију објеката за заштиту од поплава, навео је Благојевић.

Он је указао да су клизишта можда и наш највећи проблем, а према грубим проценама, 25 одсто територије Србије је под ризиком од клизишта.

"Радимо на изради личне карте, односно детаљног катастра клизишта, како би знали одакле и какви ризици прете", казао је Благојевић, додајући да је реч о послу који не може да се заврши преко ноћи, као ни Студија о заштити од плављења у басену Колубаре.

Последње урбано плављење у Обреновцу имали смо 1982. године, за 10 до 12 месеци имаћемо тачну слику шта треба да се уради у басену да би се спречило урбано плављење, рекао је Благојевић, напоменувши да је обезбеђено близу 70 милиона евра за финансирање израде нових објеката за заштиту од поплава, јер пројекти "по деценију и више скупљају прашину".

"Нисмо били свесни ризика и опасности које поплаве за нас представљају, сада јесмо и по први пут приступамо томе на системски организован и озбиљан начин", закључио је Благојевић, поручивши да ће процес бити настављен све до потпуне обнове.

Дан планете земље био је повод организовања трибине о начинима суочавања са последицама климатских промена на којој се дошло до више закључака. Прошлогодишње поплаве и настала штета показали су да смо неспремни и инфраструктурно и системски. На превентиви и спречавању штета од елементарних непогода се мора више радити и у томе морају учествовати сви - држава, невладин сектор и стручњаци. Уз то, требало би повећати и учешће грађана у процесима доношења одлука, јер, да би се придружили новом светском покрету да се климатске промене обуздају, друштво у Србији мора прећи дуг пут прилагођавања.

На трибини су учетвовали: Александар Мацура, тим "Европа", Фондација РЕС, Дамјан Рехм Богуновић, у име Фондације "Хајнрих Бел", Марко Благојевић, директор Канцеларије за обнову и помоћ поплављеним подручјима и Душка Димовић из Фонда за заштиту природе, а модератор је био Слободан Бубњевић, новинар недељника "Време".