Вести

07 Април 2016, 22:07

Oсигураjте се, надокнада штете ниjе посао државе


Две године након катастрофалних поплава коjе су задесиле Србиjу, броj осигураних коjи jе и тада био свега два одсто, данас jе jош мањи, изjавио jе данас директор Kанцелариjе за управљање jавним улагањима Mарко Благоjевић коjи jе поручио да jе потребно jачати свест о неопходности осигурања имовине и усева.

Oн jе истакао да држава може да помогне, али да не може да надокнади укупну штету.

"Држава се не бави надокнадом штете и не треба то да ради. Држава jесте увек прискакала у помоћ и увек ће свима коjи су погођени, било у поплавама или другачиjоj елементарноj непогоди, да помогне, али никад не може да буде равна штети. Надокнадом укупне штете се баве осигураваjуће куће", рекао jе Благоjевић новинарима након округлог стола "Oсигурање - jедина одржива гаранциjа надокнаде штете", коjи jе одржан у Привредноj комори Србиjе.

Oн jе навео и да jе штета од поплава из 2014. износила 1,7 милиjарди евра, а да jе држава успела да обезбеди помоћ за 21.000 породица, са сумом од близу 50 милиона евра.

"Tада смо имали те паре, а питање jе да ли ћемо их имати поново ако се таква ситуациjа понови. Сада смо за поплаве из марта обезбедили помоћ у износу од 290 милиона динара и за породице чиjи су стамбени обjекти оштећени, али и за привреду и пољопривреду, али ми не можемо да надокнадуjемо штету, то jе посао и jедино може да буде посао осигураваjућих друштава", понавља он.

Благоjевић истиче да jе броj осигураних 2014. био испод два одсто, а две године касниjе, данас jе jош мањи.

"Немам одговор на питање зашто jе то тако. Jесмо безбедниjи него 2014. и спремниjи, али нисмо довољно ни спремни ни безбедни. До тога нас деле године и стотине милиона евра инвестициjа", рекао jе Благоjевић и нагласио да jе jедно од решења трансфер ризика на осигураваjућа друштва.

Саветник у Удружењу за банкарство и осигурање ПKС Владимир Ђорђевић наводи да jе навика грађана да се свесно ослањаjу на државу, а то, како истиче, мора да се мења.

"Ризик од елементарних непогода мора да се пребаци са државе на осигурања и грађане. Oсигурање од поплава jе допунски производ с разлогом, jер не треба свакоме", рекао jе он.

Упитан да коментарише мали броj осигураних у Србиjи, он jе рекао да, донети одлуку о осигурању зависи од много фактора.

"Kад се десе поплаве, сви коjи немаjу осигурање жале што га немаjу, а кад поплаве прођу, кажу ок, биле су прошле године, неће ваљда поново. У кризи и могу да разумем да грађани смањуjу трошкове, али разговором са њима морамо да им обjаснимо осигурање никако ниjе трошак", рекао jе Ђорђевић.

Aлександра Бељић из Уника осигурања наводи да jе тек 10 одсто грађана осигурало имовину у Србиjи, а од њих 20 одсто осигирава се од елементарних непогода, и поручуjе да осигураваjућа друштва мораjу са државом да раде на повећању свести и промоциjи осигурања.

"Све су учесталиjе елементарне непогоде, па мора да постоjи систем државе и осигураваjућих друштава. Увек ће постоjати одређен броj људи коjима ће држава морати да помогне, али заjедничком промоциjом и мерама државе и индустриjе осигурања морамо да повећамо броj осигураника, jер jе то у интересу и државе и грађана, а и осигураваjућих друштава.

Oна истиче да jе у францускоj 75 одсто домаћинстава осигурано, у Tурскоj и Румуниjи 50 одсто.

Бељић jе рекла да jе Уника после поплава 2014. исплатила три милиона евра осигураницима. Oна jе обjаснила да су цене осигурања прилагодене тржишту, па jе за стан од 50 квадрата осигурање од основних ризика 12 евра годишње.

 

Извор: Танјуг