Вести

23 Новембар 2017, 19:23

Инвестирањем у отпорност до смањења ризика од катастрофа


У Београду је данас отворена конференција "Улагање у отпорност друштва", уз поруку министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику Славице Ђукић Дејановић да је у данашње време готово све ризик и да се друштво мора добро припремити уз превенцију и добру информисаност.

„Много тога улагањем нећемо спречити, али ћемо смањити трошкове опоравка и реконструкције“, поручила је Ђукић Дејановић која је и шефица међуресорне владине Радне групе за спровођење циљева одрживог развоја.

 



Како је рекла, када се говори о отпорности на катастрофе, прво се помисли на елементарне непогоде које свакодневно погађајају неке делове света и у том смислу подсетила да су Србију 2014. године задесиле велике поплаве, које су погодиле 22 одсто становништва, и причиниле штету од 1,7 милијарди евра.

Говорећи на отварању конференције, заменица сталне представнице УНДП у Србији Стелиана Недера истакла је да је циљ да се крхка друштва претворе у отпорна.

„То је фокус сарадње у Србији, научена лекција преточена у конференцију попут ове. Кључна реч је отпорност заједница и друштава на екстремне природне катастрофе и оне изазване људском руком“, истакла је она.

Подсетила је да су изазови данас далеко већи и да је број катастрофа далеко већи него осамдесетих година прошлог века - такорећи, удвостручио се, а штета је износила 100 милијарди долара.

Навела је да је није дошло до смањења емисије штетних гасова, те да ће до 2100. године температура повећати за 3 степена, што би могло да има катастрофалне последице - суше, ерозије, поплаве.

„Сада више не можемо да смањимо температуре, али можемо да се прилагођавамо - да радимо на отпорности заједница и смањујемо њихову изложеност и рањивост, а за то је потребно партнерство“, подвукла је она.

Директор Канцеларије Владе Србије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић рекао је данас да је Србија после поплава 2014. научила лекцију и искористила развојну прилику из велике несреће која ју је задесила.

Он је рекао да је након поплава учињено пуно и на обнови и на унапређењу читавог система, имали смо велика улагања у јачање превентивне инфраструктуре, а обновљено је преко 100 јавних објеката како би у случају неке будуће приородне катастрофе били отпорнији.

„Свесни смо да обнова није довољна без развојне компоненте“ , рекао је Благојевић, „Ојачана је превентивна инфраструктура, а јавни објекти обнављани су да буду отпорнији. То није био само процес обнове већ огроман развојни пројекат“, рекао је он, подсетивши да је убрзо након поплава усвојен Национални план за деловање у случају природних катастрофа и усвојен Закон о обнови.

„Изграђен је систем да се обновом управља на смислен системски начин, а кроз аранжман са Светском банкон обезбеђења су и финансијска средства за неки такав будући случај. И да све то функционише показало се током далеко мањих поплава 2016. Оно за шта нам је 2014. било потребно 3 месеца сада је решавано за 3 недеље“, рекао је Благојевић.

Како каже, Србија је искористила развојну прилику из велике несреће која ју је задесила. Према његовим речима, резилијентност (отпорност) је неопходност, а не ствар моде.

„Нема одрживог развоја без те компоненте уграђене у његов темељ. Сигуран сам да смо научили лекцију. Промењен је начин размишљања. Савршено није, али да је боље - да. За знатно боље потребно је много више времена и пара, а тога никад нема довољно. Ипак сваки дан чинимо неки корак напред“, истакао је Благојевић.

Он је такође навео да поплаве нису једини ризик са којим се Србија суочава - 30 одсто територије је под ризиком од клизишта, а ту су и град, ледене олује, земљотреси.

Суша, како каже, је посебан проблем, а у просеку штета од суше је вишеструко већа од оне коју начине поплаве.

Предраг Марић начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије је рекао да је након поплава 2014. године другачији однос и свест људи о ризицима, да се подиже квалитет живота, те да ће уз константно финансирање система ићи у добром смеру.

„Сада је дошао тренутак да изнедримо и гурамо нови Закон о смањењу рузика од катастрофа и упављање ванредним ситуацијама са идејом да мењамо свест људи, када је реч о превентиви, а не само о реаговању“, рекао је Марић.

Он је додао да ће финална јавна расправа о том акту бити одржана 29. новембра у Београду, након чега очекује да тај пропис даље иде у процедуре.

Учесници панела „Отпорност на природне катастрофе“ истакли су важност едукације друштва у целини, постојања базе података и регионалног планирања, односно међународне помоћи.

Начелник Сектора за цивилну заштиту и хуманитарну помоћ Црне Горе Љубан Тмушић рекао је да је у завршној фази Стратегија за смањење ризика од природних катастрофа у наредних шест година.

„До краја године Црна Гора ће ту Стратегију имати. Сматрам да посебну пажњу треба поклонити активностима мултисекторског просторног планирања што је кључно за превенцију“, рекао је он.

Данијела Божанић, шефица Одсека Министарства заштите животне средине Републике Србије, иначе по занимању метеоролог и бави се климатским променама, истиче значај адаптације, односно правовременог и ефикасног реаговања на природне катастрофе. „Сматрам да држава има капацитете али они можда нису довољно искоришћени. Реаговање не значи реаговање једне општине већ је потребан шири приступ и регионално планирање“, истиче она.

Конференцију организују УНДП Србија са Регионалним центром у Истанбулу, Канцеларија за управљање јавним улагањима Владе Србије и Београдски фонд за политичку изузетност.

Учесници скупа, чији је медијски партнер агенција Тањуг, говориће и сутра о томе како улагање у отпорност смањује трошкове обнављања и поновне изградње у случајевима елементарних и других катастрофа, и како јача капацитете, људске и имовинске ресурсе и систем управљања у ситуацијама потенцијалних будућих шокова и притисака.